Electe

VU-ORCHESTRA program na Paliću

  • Date: 17 - Jul - 2016
  • Location: Palić, Srbija
  • Venue: Velika terasa
  •  INFO

cropped-groepsfoto11

Koncert veličanstvenog VU omladinskog orkestra iz Amsterdama donosi nam veoma zahtevan, ali i sadržajan repertoar u drugoj večeri Festivala evropskog filma Palić. Ovaj muzički događaj biće održan na Velikoj terasi, 17. jula od 19 časova. Za publiku ovogodišnjeg Festivala dirigent VU-ORCHESTRA, Daan Admiraal odabrao je dela Debisija, Ravela i Rahmanjinova.

 

Program koncerta

Claude Debussy – Ibéria 

Maurice Ravel – La Valse

Sergei Rachmaninov – Symphonic Dances

 

Za sve one koji žele da saznaju više o delima koje VU-ORCHESTRA izvesti 17. jula na Paliću,  u nastavku teksta pišemo više u nastavku vesti.

 

Klod Debisi /Claude Debussy/ (1862–1918)
“Muzika je prostor između nota” – Klod Debisi
Prihvatanjem netradicionalne muzičke lestvice i tonske strukture, Klod Debisi je jedan od najcenjenijih kompozitora s kraja 19. i početka 20. veka. Zbog ovoga se smatra začetnikom impresionizma u muzici.

Ibéria
Nastala: 1905-1912
Trajanje: oko 20 minuta
Premijera: Filharmonija Los Anđelesa, 3. mart 1922. godine

Ibéria predstavlja drugi deo kompozicije Slike za orkestar sadrži tri stava.
1. Par les rues et par les chemins – In the streets and by-ways – U ulicama i putevima
2. Les parfums de la nuit – The fragrance of the night – Miris noći
3. Le matin d’un jour de fête – The morning of a festival day – Jutro prazničnog dana

Debisi je u okviru kompozicije Slike za orkestar iskomponovao tri komada; Gigues, Ibéria i Rondes de printemps. Iako je planirao da celo delo Slike za orkestar napiše za dva klavira, ipak je u nedostatku muzičkog prostora u instrumentarijumu rešio da celu kompoziciju napiše za simfonijski orkestar.

Naziv kompozitorovog dela Ibéria predstavlja špansku igru. Nju Debisi predstavlja u početku kao suptilnu insinuaciju, a putem elegantne ritmičke crte u nastavku koristi polifoniju. Iako je kompozitor kratko boravio u Španiji, ipak je u Iberiji uspeo da prikaže maštovitost folklornog nasleđa.

 

 

Moris Ravel /Maurice Ravel/ (1875–1937)

“Muzika koju osetim, mora biti prvo emotivna, a potom intelektualna.” Moris Ravel

Pored Debisija, Ravel je bio jedan od najistaknutijih kompozitora ranog 20. veka. On je, kao i njegov savremenik, bio besprekoran orkestrator. Njegova fascinacija egzotikom i prošlošću može se čuti u kompozicijama kao što su Španska rapsodija i Kuprenov grob. Ravel je u svom daljem radu bio pod uticajem džez muzike, a posebno nakon sastanka sa Geršvinom 1928. godine. Muzički stil Morisa Ravela predstavlja završetak romantizma, ali donosi i prva sazvučja modernog doba.

La valse
Nastalo: 1919-1920.
Trajanje: oko 13 minuta
Premijera: Pariz, 12. 12. 1920.

La valse, koreografisana poema za orkestar, zamišljena je kao balet, ali se danas češće izvodi kao koncertno delo.
Ravel ovako opisuje partituru Valcera:
“Kroz kovitlajuće oblake, plesni parovi blago se naziru. Oblaci su postepeno rasuti: jedan deluje poput slova A, u ogromnoj dvorani punoj publike. Scena je delimično osvetljena. Svetlost lustera se širi dalje do fortissima u slovu B. Smeštena u carskom dvoru oko 1855. godine.”

 

Sergej Rahmanjinov /Sergei Rachmaninov/ (1873–1943)

Sergej Rahmanjinov bio je ruski pijanista i kompozitor, poznat po svojim veličanstvenim pijanističkim izvođenjima, kao i svojim istaknutim kompozicijama i simfonijama.

Simfonijski plesovi
Nastala: 1940.
Trajanje: oko 35 minuta
Premijera: Ormandski i Filadelfijski orkestar, 7.1.1941.

Simfonijski plesovi, op. 45 je orkestarska trostavačna svita koja se sastoji od:
1. Non allegro (C minor – C major)
2. Andante con moto (Tempo di valse) (G minor)
3. Lento assai – Allegro vivace – Lento assai. Come prima – Allegro vivace. (D minor – D major)

Ovo delo sumira Rahmanjinovo kompozitorsko stvaralaštvo i predstavlja kasni stil kompozitora sa svojom radoznalošću, razvijajući harmonije. Ova kopozicija provbitno je nosila naziv Fantastični plesovi, a činili su je sledeći stavovi: Podne, Sumrak i Ponoć. Delo je prpoznatljivo po ulozi alt saksofona kao solističkog instrumenta. Kompozicija uključuje nekoliko citata iz Rahmanjinovih drugih radova, a može se smatrati rezimeom cele njegove karijere kao kompozitora.

IZVORI
sfsymphony.org
biography.com
laphil.com
en.wikipedia.org

SAZNAJTE PRVI