Electe

Душа Хармоније

Увелико је прошло пет ујутру, када сам испратио Пријатеља до лифта. Отварајући врата, погледа ме са “пола бленде”. Мислим у себи: “Хвала ти Боже, има снаге да буде замишљен…”

– Нисам сигуран, одговарам слежући рамена. Стварно сада не знам за назив пројекта… Ма, доћи ће нам само… Битно је да смо завршили…

– То је реалност, кратко закључи.

Имали смо доста муке са тим називом… Хармонија душе. Није лагано дошло на ум, као сада овај инверзивни наслов мог скромног блог чланка. Нисам га написао рутински, као најредовнији блогер сајта electe.org Нисам га написао ни пријатељски (читај навијачки). Једноставно, цитирам тог (још увек!) младог човека… “То је реалност!”.

Он је био Душа Хармоније. Ми осатали смо помагали телу да издржи до краја. На сву срећу, чудо се догодило. Отелотворили смо Његову идеју. Као бумеранг, највише нам се враћала у Центру “Заштити ме”. Непоновљиво је било радити за ту децу. Доносити им нешто потпуно ново, а лепо. Стварно лепо. Не “ружичасто лепо”, већ “само лепо”… Чисто, к’о душа…

И ето баш данас нађох да евоцирам те бањалучке успомене. Данас, када нормални људи заборављају сећање на једну (р)еволуцију. Данас, када верници Apple производа обележавају годишњицу смрти свог Гуруа – Стив Џобса.

Али, данас је Милошев рођендан. Мог Пријатеља, горе поменутог…

Можда има смисла писање овог блога.

Саставиће се…

Написао: Немања Мирковић

2 komentara

    Šta Vi mislite?